Segedin, grad sunca

Segedin, kulturni i komercionalni regionski centar južne Ravnice, najveći grad na jugoistoku Mađarske, sa 169 000 stanovnika. Grad se nalazi na obali reke Tise, kod usće reke Moriša.
Od 1921 godine najveći fakultet regiona je segedinski.
Segedinski Univerzitet sad ima 12 fakulteta, i blizu 30.000 studenta, koji daju gradu atmosferu mladosti.
Život u ovom gradu je impulsivan ali ipak umeren za svakodnevan  život. Dovoljno velik da dovoljno velik da svaki i svako nađe mesto u njemu, ali je i dovolno mali da svaki bude primljen i primečen.

Szeged

Festivali

Letnji Festival ( najveće otvoreno pozorište u zemlji) -  na trgu Katedrale svakog leta

Dani mladi (SZIN) – rok- festival na obali Tise sa međunarodnim i domaćim izvodjac.

Festival vina  - na glavnom trgu Segedina svake godine maja meseca, više od 50 izlagac, vašar na mostu, koncerti

Prolećni i jesenski kulturni festival – alternativne predstave, umetničke izložbe, koncerti

Gastronomski festivali – festival riblje čorbe, grill festival

Veliki Božićni vašar na glavnom trgu i na trgu Katedrale

 

Kupališta

Akvapolis Seged (tobogani, velnes, raj za decu)

Kupalište Ana (velnes)

 

Kratka istorija grada

Po arheoloških nalazišta ova teritorija je naseljena još od prene. 6 decenije.

U 8. deceniji posle ne. su mađari na ovoj teritoriji održili veliki sastanak osvajanje i podeljenje Panonske teritorije između mađarskih stabla.

Iz 1183 godine prvi pismeni izvor o gradu.

14. decenija, grad posto komercijonalni centar regiona.

1719. 21. maja dobio status slobodnog kraljevskog grada, ovaj dan se slavi kao „Dan Segedina“, sa spektakularne manifestacije.

1879. marta 12og  najveća katastrofa u životu grada, ogromna poplava Tise potpuno uništila grad. Posle tragedije su se udružili i najveći evropski gradovi – Beč, Rim, Paris, London, Moskva, Berlin, Brisel – da izgrade nov Segedin, sa novim palatama i bulevarima, i Segedin je posto lepši neg ikad.

Lepota grada je cenjena i u današnjim vremenima, 2004-e godine je grad nobio nagradu EU-e tkz. „Europa Nostra“ za rekonstrukciju centra.

Seged je prvi grad u Mađarskoj koga je 2006-e godine Evropski Savet nagradio sa „Nagradom Evrope“

 

Nobelovac grada: Sent-Đorđi Albert (1893-1986) – Pronalazac vitamina C

Sent-Đorđi Albert od 1921-1945 godine je radio na Segedinskom fakultetu.

1937 godine dobio Nobelovu nagradu, za „ bioloških procesa sagorevanja, a posebno uloge vitamina C, i njegiva otkrića u ulozi katalizatora fumarc kiseline“

Sent-Đorđi Albert je poznat po celom svetom za otkriće vitamina C. Prvi put na svetu je on proizvodio vitamin C, takozvanu askorbinsku kiselinu, koji naziv potiče isto od njega.

Paprika i C vitamin – Kada je profesor naišo da je prvi put (1931) proizvodio askorbinsku kiselinu, jedino pitanje je bilo da odakle bi moglo da se proizvodi u velikim količinama. Iz kupusa, limuna, pomorandže tek nekih grama je uspelo. Sent-Đorđi Albert tokom studiranja u inostranstvu skoro sve biljke je testiro, no neuspešno.

Jedne večeri supruga stavila crvene paprike pored večeru. Profesor nije baš volio papriku, pa jednostavno stavio papriku u džep. Kada je usto od stola, mu je sinulo da bi mogo i papriku ispitati u vezi vitamina. U stanu mu je bila i laboratorij pa do ponoć je znao da najdivniji magacin askorbinske kiseline je crvena paprika, koja sadrži 2 miligrama askorbinske kiseline po gramu. Seljaci oko grada su se veoma čudili da ovaj ekscentričan profesor na tona kupuje od nji paprike ali njim naravno nije smetalo. Taman je uspelo da se proizvodi ovaj važan vitamin za ljudsko telo.

Sam Sent-Đorđi inače svaki dan 1000 mg askorbinke kiseline konzumiro, i pored zdravog načina života, 93 godine je živeo.

 

Pick salama

Salama stigla iz Italije, i prvi put proizvedena 1941e godine.1869 je otvorio Marko Pick svoju fabriku u Segedin. Fabrike se nalazi na obali reke, pošto pored začina i mesa, je neophodan za sušenje vetar sa Tise.

Tajna segedinske Pick salame još se nise otkrila, i nije uspeo niko da falsifikuje ovu međunarodno poznatu salamu.